Прошло је двеста осам година откако је први пут у документима споменута једна мала филијална школа у Новом Саду. Живот јој је удахнула Главна српска народна школа у срцу сиромашног, али честитог краја. Алмашки крај, испресецан барама, растао је и развијао се у муци и зноју његових становника који су показали да им није била битна само материјална страна, него и духовна. Саградивши насеље и цркву која је надвисила све дотадашње у граду, схватили су да то није довољно. Мора се улагати у будућност.
А БУДУЋНОСТ СУ ДЕЦА.
Тако је све почело. Те давне, 1809. у скамијама учитеља Георгија Вуковића нашли су се малишани жељни знања, на понос својих родитеља и суграђана
Школа је заживела, а број ученика растао. Проживљавала је све што и они: сиромашна времена, ратове, болести… Једном приликом, јуна 1849, страховито је оштећена, али су Алмашани брзо реаговали и након Револуције школу обновили, па се већ у новембру исте године наставило с радом. Настава је извођена на српском језику, а у неко доба и на мађарском. После Првог светског рата зграда у порти Алмашког храма постала је тесна те је саграђена нова на углу Гундулићеве улице.
Данашња је подигнута 1966. године. Деценију касније дограђена је и фискултурна сала. Давне 1968. припојена су јој одељења са Ченеја, која су и данас њен саставни део иако се тамо настава одвија за свих осам разреда.
Наша је школа кроз своју историју различито именована. Почела је као Алмашка православна српска основна школа, а називе је често мењала све до 1953, кад је поносно понела име славног дубровачког песника Ивана Гундулића. Како год се звала, њен живот живот је многих дечака и девојчица. Низали су се учитељи и наставници жељни да својим ђацима отворе пут ка знању и бољем животу. Радило се много и вредно те нису изостале ни награде. Школа је добитник Октобарске награде Новог Сада за „труд, залагање, успех и афирмацију” и Републичке награде „25. мај”, као израза друштвеног признања за изузетне резултате у образовању и васпитању.
Успешни смо у свим научним дисциплинама, талентовани за музику, ликовно стваралаштво, спорт. Радо показујемо шта знамо и умемо. Такмичимо се и освајамо награде на свим пољима. Сваке године имамо победнике и на републичким такмичењима. Учествујемо на разним манифестацијама, али најважније је што учимо шта су праве животне вредности и стичемо трајна пријатељства која се негују ма колико далеко нас живот одвео.
Тако смо, заједно са својим Ченејцима, стигли до 2017. године. Настављамо давно утабаним стазама. И данас у нашим клупама седе ђаци жељни знања, праћени будним очима својих наставника и родитеља. Негујемо традицију, поштујемо славну прошлост, а сваки наш корак залог је за будућност.
15
Oct
2017
