Прича “На салашу”, наше ученице четвртог разреда, Вере Кирш, објављена је у дечијем часопису “Фазон”. Колико је Вера маштовита и даровита уверите се сами јер вам причу преносимо у целости.
На салашу
Ја живим на једном салашу који се налази на Ченеју. То је мало село у близини Новог Сада, настало од више салаша.
На овом салашу живе плесачице јеле које желе да играју само уз музику ветра. Ветар понекад свира уз музику чувеног добошара, детлића. Њихову музику прекидају свађе добро знаних свађалица, кокошака. Петлови нервозно гледају на сатове, да виде када треба да кукурикну.
Наставник гусан диже руке од кикотавих ученица, гусака, јер су га толико изнервирале да су се његова црно-бела пера нарогушила. Госпођа гуска виче на усвојене пачиће јер су добили тројке у школи. Витез гусан, избачен из свог јата, неустрашиво чува петла од мачка Финдулинија, који чисти кућу, јер треба да буде уредна кад се мама Финди врати кући.
Мој пас, Копачица Марта, се враћа кући насмејана, црне одеће, видно прљаве. Мој други пас, Краљица Жута, заробљена, пева своју тужну песму у нади да ће неки херој доћи да је ослободи из загрљаја челичног ланца.
Козе говоре својим тврдоглавим синовима да престану да се туку, а они им одговарају да претерују као брижне мајке.
И тако, док јеле играју само уз музику ветра, гужва на мом салашу је сваки дан.
Аутор: Вера Кирш
Ученица 4-4,
ОШ ,, Иван Гундулић“, Ченеј
