Иван Гундулић био је племић из старе породице Гондола, једне од најугледнијих у Дубровнику његовог доба. Та породица је већ у 13. веку имала водећу улогу у јавном животу града. Дала је Дубровачкој републици низ угледних државника, дипломата и трговаца. Најзначајнији и најпознатији међу њима је Иван Гундулић.
Рођен 8. јануара 1589. године у Дубровнику, живео је и школовао се у родном граду. Године 1608. постао је члан Великог већа и тиме стекао право да као пунолетан грађанин буде биран за разне државне службе које су у Дубровнику додељиване искључиво властели. Заузимао је неколико нижих службеничких места док му 1615. није додељена дужност кнеза у Конавлима. Као и сви племићи, обављао је државничке послове. Био је члан Великог већа, два пута конављански кнез, члан Апелационог суда, општински заступник, сенатор, судија за кривична дела, члан Малог већа. Никада није добио прилику да постане дубровачки кнез јер су на тој функцији могли бити једино племићи који су напунили педесет година. Умро је и сахрањен у родном граду 8. децембра 1638, у 49. години. У историји је остао упамћен као најпознатији дубровачки песник. Писао је љубавну и епску поезију, као и класичне митолошке драме. Најпознатија дела су му: „Пијесни покорне краља Давида”, штампане у Венецији, „Сузе сина разметнога”, религијско-епски спев такође штампан у том граду, као и „Осман”, епски спев који је Гундулић почео писати 1622, a довршио га мало пре смрти 1638. године. Пастирска игра „Дубравка” први пут је приказана 1628.
Иван Гундулић у књижевност улази ношен ренесансним заносом и до своје тридесете године пише љубавне песме и класичне митолошке драме са љубавном тематиком. Око 1620. године под језуитским утицајима оживљава његово хришћанско васпитање, нестаје ренесансни занос, па постаје писац католичке реакције. Отад је покајнички обрађивао религиозне мотиве у својим песмама, од којих је најпознатија „Сузе сина разметнога”. Осим религиозних осећања, Гундулића носе искрено родољубље и љубав према слободи. Историјске прилике у Дубровнику и положај словенских народа под Турцима подстакли су га да напише своја најважнија дела – „Дубравку” и „Османа”. У њима је спојио сва своја родољубива и слободољубива осећања са хришћанским, ношен жељом за ослобођењем од турског ропства. О његовој надахнутости најбоље говоре стихови из „Дубравке”:
„О лијепа, о драга, о слатка слободо,
дар у ком сва блага вишњи нам Бог је дô,
узроче истини од наше све славе,
уресу једини од ове Дубраве,
сва сребра, сва злата, сви људски животи
не могу бит плата твој чистој љепоти.”
Јула 1893. године откривен је у Дубровнику споменик Гундулићу, на предлог Српске дубровачке омладине. Том приликом краљ Александар Обреновић послао је венац цвећа из свих словенских крајева.